ČULO MIRISA I UKUSA

Mirisi dolaze do nosa slobodnim strujanjem vazduha. Kada mirisi dospeju u nosne šupljine, sluzokoža sa svojim senzornim receptorima upija te molekule. Mirisi putuju direktno do limbičkog sistema, koji je središte naših osećanja pamćenja,zadovoljstva i učenja. Nijedno drugo čulo ne ulazi u naša osećanja toliko koliko miris. Čula mirisa i ukusa su blisko povezana. Nekoj deci sa poteškoćama u senzornoj obradi mnogi ukusi i mirisi mogu biti odbojni i ometajući u igranju, učenju i u tome da bude dete. Mirisi mogu da mnogo ometaju mirisno defanzivno dete da ono zaista ne može da preusmeri pažnju na nešto drugo. Takođe, postoje i deca koja su nedovoljno osetljiva i često traže dodatne arome.Kao što je slučaj i sa ostalim čulima, problemi sa ukusom i mirisom ne zavise od volje deteta. Kada čula mirisa i ukusa nisu u redu može doći do određenih nedostataka u ishrani. Česti znaci osetljivosti vezanih za čulo mirisa i ukusa su:

▫️izbegavanje hrane u kojoj većina dece uživa; ▫️ograničen izbor hrane koju dete prihvata;

▫️traženje ili izbegavanje određenih mirisa i ukusa; ▫️dete reaguje na miris hrane pre nego na njen sam ukus;

▫️dete izbegava ili traži nepoznate mirise;

▫️dete izbegava ili traži mirisanje stvari koje nisu hrana, npr. plastelin.