AUDITIVNI SISTEM

Mnoga deca se teško nose sa slušnim nadražajima. Auditivna obrada se odnosi na to kako centralni nervni sistem i mozak prepoznaju zvuke i osmišljavaju ih. ‘Čujemo’ kada zvučni talas stigne do puža uva i možemo da saslušamo tu informaciju kada se ona pretvori u električni impuls koji mozak može da obradi i protumači. Poremećaj auditivne obrade (poznat takođe kao poremećaj centralne auditivne obrade, centralna auditivna disfunkcija i dr.) neurološki je problem uzrokovan zabunom sa zvučnim signalima na putu do mozga.

Slušanje je veoma složen proces koji obuhvata i opažanje i obradu zvukova. Zvuk ima mnogo dimenzija: intezitet, frekvencija, visina, trajanje i lokalizacija. Dete sa smetnjama senzorne obrade može biti teško da uskladi sve te osobine. Dete može imati izuzetno osetljiv sluh i čuti ono što većina ljudi ne čuje. Dete sa hiperosetljivošću na zvuk, razumljivo, teško može da zanemari nevažne zvuke i obrati pažnju samo na one upadljive. Problemi auditivne obrade mogu značajno ometati razvoj i učenje. Dete sa slušnim teškoćama u školi mora da se mentalno napreže da bi blokiralo naizgled nevažne stvari koje odvlače pažnju. Dete kome treba više slušnog unosa da bi ga uopšte registrovalo takođe je u neprilici kada se nove informacije iznose usmeno. Deca sa auditivnim smetnjama često imaju i govorno jezičke teškoće, kao što su teškoće sa razumevanjem rečenog, skretanje s teme u razgovoru ili pri pisanju, problemi sa čitanjem i pisanjem ili sa pronalaženjem prave reči.

Čulo sluha je blisko povezano sa vestibularnim čulom, u toj meri da vam se uvek kada čujete neki zvuk aktiviraju receptori za gravitaciju, a kada god se pokrenete, to aktivira slušne receptore. Vestibularni sistem i puž(slušni deo unutrašnjeg uva) povezani su anatomski i fiziološki. Oba su smeštena u unutrašnjem uvu, senzorni receptori rade im na isti način, imaju zajedničke tečnosti, zavise od istog živca i imaju čak i neka zajednička nervna vlakna. Stoga je razumljivo što nadraživanje receptora za gravitaciju, recimo ljuljanjem, takođe utiče na sluh. A razumljivo je i što se dete trgne na glasan udarac, što ga muzika tera da igra i što ga nežni ritmovi mogu uspavati. Istraživanja pokazuju da vestibularna stimulacija može povećati spontanu vokalizaciju, što znači da je kretanje prilično važno za razvoj govora kod deteta.